Kada birate osobu sa kojom želite da provedete svoj život, vi ujedno učestvujete i u odabiru partnera vašeg deteta.
Kakav mu primer pružate u kući, takav će primer ono i pratiti. Neka deca, imaju više srećnih okolnosti, da se u samom početku odupru tom modelu ukoliko je loš ali većina prati stazu, koja im je prikazana kao smernica.
Stupajući u brak, počinjete da gradite nešto sa predznanjem da neće biti lako, ali u toj nesavršenosti imate za cilj da negujete ljubav i to dete uvedete u svet ljubavi.
Kroz taj odnos bi trebalo da nauči, šta znači voleti, šta znači poštovanje, šta je uzajamni rast. Pokazujute mu šta znači podrška i snaga ljubavi u rastu zajedničkog stuba vrednosti.
Trudite se da zajedno rastete u tom odnosu, ne povređujući se, već voleći se.
U bilo kom odnosu ljubav znači, naučiti drugu osobu kako da više voli sebe.
U suprotnom postaje uslovljavanje i zavisnost.
Ukoliko pak nakon izvesnog vremena odnos postane disfunkcionalan, nestabilan i bol nadvlada čin ljubavi i plemenitosti, krenete da ga produbljujete emotivnim ranama a povrede su sve veće, razvedite se. Prekinite odnos i prekinite energetski spoj nespojivog.
Dete u vrlo ranom periodu svog odrastanja, u bezazlenom igranju sa čistom energijom, verujući u čuda i sve lepo što život pruža, počinje da formira svoj emotivni obrazac prema onome što čuje, vidi, oseća.
Ukoliko u braku postoji nepoštovanje, nije prikazana ljubav već omalovažavanje, prisutna je hladnoća u odnosima i loša komunikacija, dete će kada odraste, imati problem da reguliše svoje emocije. Često će birati partnere koji su emotivno nedostupni ili na neki neki način težiti ka komplikovanim odnosima. To može biti usled nedostatka samopouzdanja, nižeg osećaja vrednosti ka primanju ljubavi, nemogućnosti iskazivanja emocija na pravi način.
Tražiće taj emotivni obrazac koji je implementiran u toku odrastanja i težiće njemu jer je umu poznat a samim tim i "sigurna" zona.
Za dete, to je ispravan obrazac.
U većini slučajeva će hrliti ka mrvicama ljubavi koje su trenutno dostupne jer neće tražiti više od toga, smatrajući da ne zaslužuje. Međutim kada i njih ne dobije skala samovrednovanja se sve više smanjuje.
Teško će tom odraslom detetu biti, da prepozna zdrav odnos, a da prethodno barem jednom ne iskusi bol nasleđenog obrasca. Često se preslika celokupan odnos ili samo jedna figura roditelja.
Neke osobe pak ostaju potpuno emotivno osakaćene kroz te odnose, lutajući kao hrčak u lavirintu i udarajući uvek u pogrešne znakove, uporno tražeći izlaz ka izvoru ljubavi, na pogrešnoj strani. Trudeći se da je zasluže, hrliće ka hladnoći jer su sa njom imale susret, više puta.
Onda počinje preispitivanje sopstvenih kvaliteta, osobina i narušavanje samopoštovanja. Dete je zbunjeno. U detinjstvu je videlo jedno ali spoznajući svet shvata da je to nešto drugo. Želi to drugo ali ne zna kako da dođe do tog izvora ljubavi jer nikada nije videlo izvor već samo više pokušaja da se napravi veštačko jezero.
Uvek imajte na umu da povređujući svog partnera u želji da umanjite svoju bol, uvećavate bol posmatrača, u ovom slučaju deteta. Nijedno dete nije dužno da oseća bol disfunkcionalnih partnerskih odnosa niti da preuzima ulogu terapeuta porodice. Dete je dete i treba da ostane u toj svojoj ulozi prateći biološki proces svog rasta a ne proces formiranja ili raspadanja porodice u kojoj je nastalo.
Deca se ne dobijaju da bi nadomestila nedostatak u partnerskim odnosima i prikrila bol, deca se stvaraju iz ljubavi i u takvom okruženju trebaju da rastu. Ona su dužna jedino da budu radosna. Ukoliko taj deo radosti na koji kao roditelj možete da utičete, u nekom trenutku ne možete više da održite, nemojte ih mučiti. Prekinite bračni odnos i dajte im primer, da je i to u redu.
Ono što ostavlja posledice je narušavanje tog odnosa do granica bola koji dalje širi patnju na veći broj osoba i stvara traume koje su kasnije lančane i nastavljaju tradiciju. Neretko iz te količine bola se formiraju osobe koje će stvoriti strah od emotivnog vezivanja pa i sopstvene uloge roditelja.
Takvoj osobi će svaki dublji odnos proizazvati strah a često najveći će biti da bude i sam roditelj, kako i svom detetu ne bi izazvalo isti bol.
Od svih pravila i lekcija za život jedna treba biti osnova, a to je da naučimo decu šta je ljubav danas, kako bi bili bolji ljudi sutra.
Za decu bez straha i decu koja su voljena. Za ljubav.
Comentarios