Zvuči paradoksalno, neprijatno i pomalo iritantno.
Idealno vreme za napuštanje tela ne postoji tako da za nekoga je to sada, dok ja pišem ovaj tekst, za nekoga sutra. Mnogi imaju još nekolicinu godina, dok će pojedini dočekati i duboku starost. Fizičko postojanje i telo samo po sebi nosi anksioznost, strahove, usvojene obrasce, teret tuđih zelja i očekivanja. Puno je bola, egoizma, sujete, ljubomore, zavisti, tuge, patnje a neretko i depresije. Um mu je darovao mnoštvo poklona.
Onda smrt dođe i sve to postavi na svoje mesto.
Dolazimo na mesto gde se osećamo kao kod kuće jer smo od duše nastali. Ukoliko zapostavimo dušu dok smo živi ona neće imati mir ni kada umremo.
Kada umremo sva težina tela se pretvara u pero. Zbog toga je pero, simbol anđela. Pero je lakoća beskaraja. Tu blaženost je moguće dostići i u telu, za onog ko zna kako. Stanje uma koji prelazi iz bete u alfa talase a ona iz tete teži ka delti je put ka, blagostanju. Zbog toga su monasi po istraživanju najsrećniji ljudi na planeti. Imaju najveći broj delta talasa u mozgu. Za njih strah od smrti ne postoji jer zašto bi se bojali mira. Ljudi su napravili različite religije kako bi podelili ljude. Napravili su sisteme, kako bi kontrolisali osobe i postavili su ciljeve koji su parametar uspešnosti za gušenje potencijala. Strah je tu da napravi granicu dostupnosti u ovozemaljskom životu. Zbog straha mi ne idemo dalje od onoga što nam je rečeno da možemo.
Smrt oslobađa jer njenim dolaskom, sve prethodno navedene teskobe nestaju. Možemo lako da izgubimo strah od smrti ukoliko kažemo egoizmu da preboli sebe, jer nije bitan. Razlika između pučine i mora je kao između života i smrti. Kada telo uđe u vodu, oseća mir, spokoj, slobodu. Osećaj lakoće lebdenja i plutanja u moru je isti kao i osećaj bezbrižnosti smrti. Kada umremo, naša duša prati to. Otišla je na odmor od tela i svega onoga što ono nosi.
Većina strahova koje imamo proističe iz iluzuje postojanja. Potrebno je da razbijemo sebe na delove kako bi postali veći od svojih problema i da razbijemo problem na komade, kako bi umanjili njegov značaj.
Postoji više razloga zbog kojih se umire. Nijedan nije lako prihvatiti. Evolucija, karma, inspiracija.
Evolucija je negde najprirodniji tok između života i smrti, samo nemaju svi privilegiju da dožive tu prirodnu smrt, lakšu za prihvatanje.
Karma je jedini zakon koji zaista ima smisla. Neki ljudi smatraju da svoje postupke neće morati da pravdaju, i da su sačuvani od svojih loših ponašanja. Postoji račun za sve samo, je bitno kome će biti dostavljen. Možda vama, možda nekome koga beskrajno volite. Zbog toga se potrudite da dobrota vlada vašim delima.
Inspiracija. Ovo je jedan od mojih omiljenih zakona smrti, ukoliko mogu to tako da nazovem. Možda i najteži za prihvatanje...
Inspiracija je nešto što postoji da bi nadahnulo druge ljude. Ukoliko ste vi primer, ili ćete to biti kroz svoj život ili kroz svoju smrt. Ukoliko sudbinski neko umre mlad, često je primer za podizanje svesti na širem nivou, osvešćivanja momenata života, vrednosti, nekada je motiv je za postizanje ciljeva i ideja, opomena za pogrešna usmerenja, lekcija koja se uči na najteži način...
Nijedna smrt nije prijatna i svaka je teška za prihvatanje. Od sopstvene imamo strah a za svoje bližnje još veći.
Ukoliko se pak plašite sopstvene smrti, potrudite se da taj strah pevaziđete, pronalaženjem razloga da svakog dana služite drugima svojim delima i postupcima.
Budete primer drugima na mikro nivou a onda taj nivo širite dalje, na veći nivo svesti. Kada se tako postavite, cilj postaje veći od vas samih i strah nestaje. Ukoliko znate šta tražite, svet se pretvara u biblioteku s odgovorima. Kroz život će vas pratiti smernice, pokazatelji, vodilje u vidu osoba koje srećete na tom putu. Često to nije definisano nekim pravilima. Mi smo rođeni kao osobe pune želja, snova, smelosti za preuzimanjem rizika vođeni snažnom znatiželjom. I onda su nam kroz sistem usadili strah i ukrali slobodu razmišljanja. Sloboda razmišljanja vodi ka slobodi izbora a izbori ka slobodnom životu. Kada smo umom ograničeni, ograničeni smo i za život. Dajte svoj maksimum zivotu kako bi se oslobodili straha od smrti. Ljudi koji su se oslobodili straha kojim se najviše manipuliše, više se boje besmislenog života nego same smrti. Smrt predstavlja oslobođenje u odnosu na činjenicu da će živeti bez doživljaja ispunjenosti.
Živite danas tako, da vam je OK da umrete sutra.
Dobra vest je da ne moramo da umremo, kako bi osetili taj mir. Potrebno je da radimo na svojim lošim porivima i slobostima, ubijemo njihov koren i posadimo pelcer bolje verzije sebe koju ćemo negovati.
Bitno je da na tom putu samospoznaje uvek znamo da večita sreća ne postoji već samo konstantni rast. Zato je ne tražite već uživajte u svakom trenutku svog postojanja, ovde i sada.
Comments