Kada nešto priželjkujemo i težimo tom iskustvu, budemo često uzbuđeni kao dete kada treba da uradi svoj prvi kolut unapred i vrati se unazad.
Mnoga prva iskustva ne pamtimo ali još je više onih koja i nisu u tako dalekoj prošlosti pa ih opet nekako prepuštamo zaboravu. Radost tog trenutka prođe kao gutljaj vode niz grlo posle utoljene žeđi. Čekali smo toliko i želeli a onda zaboravimo koliko smo uistinu bili žedni.
Kada dete napravi prvi korak, kada se progovori prva reč, kada se dobije prvi zagrljaj, kada se krene u prvi razred, ta radost pripada roditeljima i oni je pamte. Međutim prvi odlazak na more ili planinu mnogima bude mnogo kasnije doživljeno iskustvo. Prvi sneg takođe, prvi odlazak u bioskop ili pozorište. Prvo putovanje avionom a neko ga još uvek čeka.
Prve platonske ljubavi, prvo zaljubiljivanje. Prva plata i osećaj da zarađujemo. Prvi poklon koji smo kupili, od te iste plate. Prvo dete i onda njegovi koraci i njegova reč i tako život nastavlja svoj krug sa ispunjavanjem liste želja prvog iskustva...Brzo prestanemo da se radujemo jer uvek čekamo na to drugo. Zaboravljamo te prve radosti i nekadašnje želje koje sada živimo.
Za neke je prvo iskustvo često i dugosnivani san, dok je za druge navika, pa je doživljaj samim tim snažniji za one gde je želja dugo čekala da bude ispunjena.
Ne dozvolimo da nam se radost prvog iskustva pretvori u svakodnevnicu podrazumevanja jer usled toga možemo izgubiti sećanje na nju, a možda i priliku da je ponovo doživimo.
Comments