Imala je samo petnaest godina kada se ujutru probudila sa željom da postane neko drugi. Sve je na njoj bilo nesavršeno, neukalupljeno i nesrazmerno. Nije pratilo standarde. Standarde nametnutog životnog stila okoline. Često bi stajala ispred ogledala i tražila na sebi vrline ali nikako nije mogla da ih uoči. Jedino što je videla, bile su mane. Jednostavno ništa nije bilo dovoljno dobro. Hodala bi ulicom i priželjkivala telo druge devojke, inteligenciju treće, materijalni status četvrte i tako nastavljajući niz u nedogled.
Odrasla je osrednjoj radničkoj porodici sa roditeljima koji nisu videli u sebi potencijal, pa zašto bi videli i u njoj. Još kao tinejdžerka je imala dečka koji joj je pomogao da uništi ono malo samopouzdanja koje je posedovala, konstantno joj ukazivajući na nedostatke. Njeni prijatelji su bili satkani od istog kova, učvršćenog strahovima i nesigurnošću. Zajedno su težili ka istom cilju, da budu neko drugi. Uvek je sigurnije biti klon nego spoznati sebe.
Duboko nesrećna, želela je da ispuni svoj dugogodišnji san i postane neko drugi. Radila je marljivo stremeći ka svom cilju. Ona je počela da prati. Da prati devojke koje su svoju lepotu stvorile zahvaljujući uspešnim hirurškim zahvatima. Da izlazi po mestima gde se sklapaju korporativni sporazumi intimnih veza. Da se ugleda na ljude koji imaju savršene živote na društvenim mrežama. Konstantno priželjkivajući njihov život a ne znajući zapravo kakve živote uistinu imaju, ona je pratila. Konačno je uspela da ostvari sve. Savršen izgled, korporativni brak, skupocenu odeću, luksuzna putovanja, prestiž i prijatelje koji idu uz to. Njen život delovao je kao bajka. Mnogi su priželjkivali da budu baš kao ona i počeli su da je prate.
Onda se jednog jutra probudila i počela glasno da jeca, toliko je zajecala da su i susedi mogli da čuju njene krike. Nije mogla da se zaustavi. Mnogo je bolelo ali nije znala šta i zbog čega. Bila je zaprepašćena bujicom suza koje su iz njenih očiju tekle kao vodopad koji je dugo vremena bio presušen.
Usnila je san u kom joj se prikazao anđeo i rekao , da je ona svoju životnu priliku propustila. Podario joj je veštine koje bi joj omogućile da postane svetski poznata balerina. Takve veštine nije dao nikome osim njoj a ona ih je zanemarila. U tom trenutku se prisetila svog zaboravljenog sna. Zatim joj je otkrio druge zablude sa kojima je živela.
Dečko sa kojim je bila kao tinejdžerka u vezi, je svoje nesigurnosti prikrivao narušavajući njeno samopouzdanje i težio ka tome da njenu ličnost oblikuje i ukalupi u svoj život.
Roditelji su se zapravo vodili strahom, zbog čega su je odvratili od njenih ciljeva.
Prijatelji su samo bili njen odraz i ništa više od toga.
Prisećajući se sna, nastavila je da jeca. U tom trenutku naišao je njen muž, pogledao je i ubrzo napustio sobu, ne pridajući značaja njenim suzama. Za njega to nije bilo od prevelike važnosti a i zbog čega bi, kada taj brak ionako nije bio zasnovan na emocijama. Zatim su naišla deca koja su je zbunjeno pogledala i ne znajući kako da reaguju, ubrzo okrenula leđa. Ona nisu naučena empatiji.
Tada je imala pedeset godina i konačno je shvatila. Shvatila je da nije srećna iako je učinila sve što se od nje tražilo. Ispunila je sve nametnutne standarde za srećan život i pratila je. Prateći druge zaboravila je na sebe.
Sada joj ne preostaje ništa drugo, sem da svoju neostvarenu karijeru balerine zameni glumačkom i nastavi da prati.
Pazite na koga se ugledate, da ne biste u jednom trenutku zaboravili ko ste.
Ostavite profesionalne glumce da rade svoj posao kako najbolje umeju a vi nemojte da pratite, već budite.
Comments