Ne skrećite pogled kada ih vidite.
Ne menjajte televizijski kanal kada ih čujete.
Ne okrećite list kada u novinama pročitate tekst o njima.
Ne blokirajte emocije kada ugledate njihove suze i čujete njihove jecaje.
Ne menjajte temu kada počne da se priča o bolnoj. Nemojte da vam bude neprijatno kada ih sretnete. Oni su samo roditelji kao i vi danas ili vi sutra.
Oni su do juče bili što i vi sada ili vi sutra. Život im je bio kao vaš pa se u trenu promenio.
Nisu oni bili spremni na ovu količinu bola, niti ih je život pripremao na to.
Zamislite sada sebe u toj situaciji, stavite svoja stopala u njihove cipele. Osetićete strah koji vas prožima kroz telo sa mišlju da se i vama to ne desi.
Mi ne možemo da znamo šta da očekujemo od života, jer kada očekujemo previše on nas razočara, a kada ne očekujemo ništa on nas često iznenadi. Uvek će biti tako. Kada je dobro i mirno on nas grli i tada trebamo biti toga svesni, a kada dođe bol i gorčina težimo da se ujedinimo u istoj, kako bi duše povređenih mogle da pronađu odgovor na pitanje "zašto?", i smisao za sutrašnji dan. Jedino tako ujedinjeni možemo da nastavimo da se borimo za dobro, kada je teško ili blaga reč preteško... Nema pravih reči i postupaka za skidanje tereta sa duša, on je toliko težak da bi svojom snagom planetu Zemlju razorio, čini se svakom roditelju koji je tog mračnog maja izgubio svoje dete.
Zato ih zagrlite kada imate priliku za to jer često je samo to i dovoljno...
Dete nam je ubilo decu.
Da se ne zaboravi i nikada ne ponovi...
03.05.2023.
Comments