Da li krivimo 5% za 95%, svog života?
Jedna od stvari koju bih želela da imam u svojoj kući pored ogromne biblioteke, jeste sjajan primer napretka tehnologije, elektroencefalogram, zapravo uređaj koji meri brzinu moždanih talasa.
Ja bih rekla da se zapravo impulsi srca mere sa elektroencefalogramom.
Uzeću kao parametar za napredak tehnologije, ovu spravu koja nam pomaže da otkrijemo, koliko naše srce zapravo lupa snažno. Da li živi u pravom smislu te reči ili obavlja samo mehaničku funkciju.
Svaki organ u telu je povezan s' emocijom a samim tim i sa najmoćnijim mišićem , mozgom. Da ne koristimo pravilno i dovoljno potencijal svog mozga pokazuje, statistika koliko smo abnormalnosti sami sebi izazvali, a onda ih spoljnim faktorom samo učvrstili. Da, neispunjeni potencijal boli, indikuje bolest nastala u našem telu. Dobra vest je da, ukoliko smo sposobni da sebe razbolimo, imamo sposobnost i samoizlečenja u većoj meri, a često i potpuno. Telo može biti ili muzički orkestar u jeku karijernog uspona ili skup pokvarenih neiskorišćenih instrumenata koji para uši.
Tehnologija je napredovala i u drugim sferama ali ovde je dostigla vrhunac svrsishodnog delovanja nauke, opet ,ukoliko se pravilno koristi. Neminovno pitanje je, kada mi postajemo roboti i pijuni tehnologije, pa je možda previše ozbiljno shvatamo, da smo robotizovali i svoj način života? Zbog toga je samoregulacija emocija nazadovala, napredovanjem tehnologije. Nezavisno od okruženja u kojem smo odrasli, svi u manjoj ili većoj meri imamo potrebu da podležemo modelu žrtve. Tako je lakše. Naš um nas je tome naučio. Preuzimanje odgovornosti ima dve strane. Jedna se zove Oslobađanje a druga Strah.
Kada sam prvi put čula za epigenetiku i mogućnost uticanja na sopstvene gene a samim tim i obrasce ponašanja, na ono što je nasleđeno i što je implementirano pod uticajem okruženja od malih nogu, osetila sam Oslobađanje.
Samo 5% našeg gena je zapravo krivo za 95% našeg života? I statistika se razbolela od ovog opravdanja. To možemo prepisati Strahu. Oslobađanje nastaje kada preuzmemo odgovornost za tih 95% i prestanemo da krivimo 5. Potrebno je na naučimo da izgovaramo slova pravilno, kako bi imali dobru komunikaciju između organa.
Svaki gen je zapravo definisan slovima. Svaka kodna reč je jedinstvena kombinacija tri slova koja će se na kraju tumačiti kao jedna amino kiselina u polipeptidnom lancu. Postoje šezdeset i četiri moguće kodne reči iz 'abecede' od četiri slova.
Jedna od ovih kodnih reči, 'start signal', započinje sve sekvence koje kodiraju lance aminokiselina. Tri od ovih kodnih reči deluju kao „signali za zaustavljanje“ koji ukazuju da je poruka završena. Sve ostale sekvence kodiraju specifične aminokiseline.
Neke aminokiseline su kodirane samo jednom 'rečju', dok su druge kodirane sa do četiri 'reči'. Znači opcija je mnogo.
Između genoma bilo koje dve osobe postoji u proseku tri miliona razlika ili mutacija. Implikacije za medicinu su velike. Samo 5% ili manje mutacija povezanih sa bolešću garantuje bolest kada je nasledna. Za preostalih 95%, drugi geni, način života i uticaji životne sredine takođe određuju rizik od bolesti.
Naše neuronske mreže se preoblikuju sa svakom mišlju, osećanjem reči i dela. Ovaj proces je blisko povezan sa genetskom aktivnošću.
Um i emocije direktno utiču na aktivnost gena, a s obzirom da je um izvor čovekovog načina života i ponašanja, on usmerava i nečije biološke transformacije. U našem telu, kao i u svakoj ćeliji, regulacija je samo-generisana, samoorganizovana i samousmerena u skladu sa svešću.
Međutim, nijedno istraživanje nije uspelo da definiše naučnu osnovu ovih akcija. Ne postoji konačno objašnjenje kako aktiviranje akcionih potencijala u trilionima sinapsi koje prave milijarde nervnih ćelija zapravo proizvodi iskustvo.
To nas dovodi do zaključka da postoji mnogo prostora za stvaranje.
Zato pazite kako izgovarate i kako kreirate svoje recenice jer ne postoji ograničenje kod rešenja, već samo nepravilno korišćenje alata u cilju nalaženja istog. Za neke će ovo saznanje biti Oslobađanje a za druge Strah.
Na nama je da izaberemo.
Comments