Imamo viziju, snove, ideje ali uglavnom nedostatak discipline, smelosti i istrajnosti da ih ispunimo.
Kroz dublju analizu svog bića, svest se širi kao i znanje. Zaboli
,kada počnete da radite i ispravljate stvari koja vam ne služe, kod sebe ali više zaboli kada ih vidite u okruženju koje nesvesno nastavlja da širi pogrešne obrasce.
Prvi preduslov za zaustavljanje lanca egocentricnog roditeljstva jeste da se osvesti taj postupak.
Kada se vratimo na listu snova i oni ne budu ispunjeni usled različitih razloga, dolaze deca na svet koja su nam druga prilika. Sada ćemo mi da nadoknadimo sve propuštene prilike, pogrešne poteze, neuspele pokušaje i konačno ćemo da izgradimo svoju "Disney" kulu.
Praveći plan za svoju decu, neretko pre prve izgovorene reči ili koraka, već u umu imamo jedan dobar dokumentarac, ali sa komercijalnim vidom popularnosti.
Mnogima se ovo neće dopasti ali egoizam je prisutan samim tim što je dete, genetski, deo nas. Onda se dalje nastavlja sa mislima, na koga liči, šta je čije, od fizionomije do osobina. Kada dete krene da raste i pokazuje afinitete ka nekim interesovanjima roditelj često kreira titulu i zvanje sa diplomom. A onda kada se desi veće okupljanje porodice i prijatelja kreću reči posebnosti, tog sjajnog budućeg naučnika. Međutim ukoliko u odrastanju dete posrne sa holivudske staze koju su mu roditelji kreirali i slučajno napravi skretanje radi svoje jedinstvene spoznaje sveta, tu se ne snađe i postane zbunjeno, roditelj već dobija dozu razočarenja i pokušava da ga vrati na tu utabanu stazu. Nastaje pretnja da ti snovi neće biti ostvareni. Čiji snovi?
Nedostatak podrške i sumnja sa pretnjama disciplinskih mera čine da se dete oseća nedovoljno vredno, a trudi se da ispuni te snove roditelja, vodiča, ne znajući više koji mu san pripada. Šta se dešava u tom svetu zbunjenosti?
Dete pokušava da se vrati na stazu, nema uspeha, oseća se nevoljeno i traži način da udovolji svojim roditeljima. U zavisnosti od unutrašnjeg kapaciteteta deteta i snage za borbu, ono može da:
Ostane na toj utabanoj stazi tražeći način da ispuni snove, bude prihvaćeno ukoliko uspe ali bude neispunjeno i nesrećno, što dalje može imati posledice u daljem razvoju i odnosima.
Ostane na utabanoj stazi i ukoliko ne ispuni očekivanja, mentalno može doživeti krah i imati emotivne posledice koje se neretko odražavaju na dalji razvoj i odnose kroz odrastanje.
Promeni stazu i bori se za svoj cilj koji će učiti kroz spoznaju i tu uspeti, ali se osećati usamljeno i bez podrške, što dalje može imati posledice na dalji razvoj i odnose.
Promeni stazu i bori se za svoj cilj koji će učiti kroz spoznaju i tu doživeti neuspeh gde će osećati krivicu ili nedostatak vrednosti zbog izostavljene podrške, što dalje može imati posledice na dalji razvoj i odnose.
Zaključak je da bez ljubavi i podrške, deca imaju posledice jer su na svom putu spoznaje doživela uskraćivanje slobodne radosti.
Postoji jedna sjajna izreka koje se uvek setim kada pogledam svoje unutrašnje dete ili decu oko sebe:
"Ukoliko daš šezdeset pogodaka ili nijedan, ja ću te isto voleti". Ovo je otac rekao Kobe Bryant-u kada je imao jedanaest godina.
Takva ljubav, zajedno sa podrškom je detetu potrebna da bi se osećalo vredno, voljeno i dovoljno dobro. To je preduslov za mentalno zdravu osobu.
Svoj osećaj vrednosti ne možemo nadomestiti kroz život deteta. Vrednost dajemo sebi i ne tražimo da nam je drugi pružaju, a posebno ne deca, jer ona imaju pravo na istraživanje svog potencijala i pronalaženje svoje staze.
Izlečite dete u sebi, kako bi i vaše bilo zdravo.
댓글