Došao sam ti neočekivano u goste, znajući da ne voliš iznenađenja. Mene retko kada pozivaju, pa zbog toga volim da dolazim nepozvan. Koliko dugo ću ostati, od tebe zavisi. Postaviću ti par pitanja i daću ti neko vreme da razmisliš, kako bih dobio prave odgovore.
Koliko ostvarenih ciljeva imaš do sada?
Koliko još neispunjenih želja ti je ostalo?
Koliko puta si ostao nedorečen?
Da li si ikada voleo?
Da li si spoznao bol i čemu te je naučio?
Koliko puta si se oko trivijalnih stvari nervirao?
Koliko puta si dozvolio ogorčenosti da pobedi ljubav?
Da li si svojim delima služio drugima?
Ko ti je bio najveći izvor radosti, a ko tuge?
Zbog koga si patio?
Da li si znao da oprostiš?
Da li si se često družio sa samosažaljenjem?
Koliko još bola držiš u sebi?
Kako ti je ego?
Da li si zaista spreman da odeš?
Dajem ti neko vreme da razmisliš i nadam se iskrenim odgovorima. Postoje ljudi koje sam posle kratkog vremena napustio. Shvatio sam da moje prisustvo nije neophodno kako bi shvatili suštinu svog bivstva.
Od tebe samog zavisi kojom brzinom si spreman da odgovoriš na sva pitanja i kako ćeš doći do svojih odgovora.
Nisam došao da ti uzimam radost, već da ti ukažem na trenutke kada je nisi video.
Nisam došao da ti kradem sreću, već da ti pokažem gde se krije.
Nisam došao da te odvojim od porodice i prijatelja već da vas približim, ukoliko ste se udaljili.
Nisam došao da te slomim, već da te ojačam.
Nisam došao da te odvratim od ciljeva, već sam došao da ti pokažem sa koliko upornosti ćeš uspeti da ih dosegneš.
Telo je tvoj hram a duša sveća. Zaboravio si da su jedno. Kada jedno pati, drugo se razboli. Telo ne može biti zdravo ukoliko duša ima groznicu, a duša se ne oseća dobro u nezdravom telu. Oseća se prazno i zapostavljeno.
Počeo si da se hraniš otrovima.
Za doručak si uzimao teskobu i bol, za ručak ljutnju i ogorčenost a za večeru zabrinutost. Često ti je ona bila i dezert.
Dat ti je blagoslov, biranja pozitivnih misli a ti si izabrao negativne. Dat ti je blagoslov čitanja mudrosti a ti si izabrao koještarije. Data ti je mogućnost slobode izbora, a ti si pravio pogrešne. Date su ti emocije da bi ih oslobodio a ti si ih zaključao. Dat ti je život da ga živis a ne da robuješ.
Odraz toga je ugašena sveća u tvom hramu, a ja sam došao da je upalim. Svakako je neću upaliti dok ne ugledam žar u tvojim očima koji iskazuje želju za životom. Neću je upaliti dok mi ne dokažeš da ćes se promeniti. Kada ponovo budem ugledao tvoj dečiji osmeh na licu, znaću da si ponovo rođen. Stoga neću morati ja ,da budem taj koji će upaliti sveću već ćeš ti postati svetionik svog hrama. Učinićes to sam a ja ću otići.
Na tebi je samo da spojiš dušu i telo i podsetiš sebe na poletnost. Ne budi netrpeljiv, prema sebi, već se naoružaj strpljenjem.
Zagrli sebe snažno i pokaži mi da možeš jer oboje znamo da si od mene jači!
Comentarios