Na putu samospoznaje i želje da budemo primer često ćemo nailaziti na trnovite staze, pitanja, spoticanja, sumnje, ponore i osećati se da smo u začaranom krugu. Konstantno neki početak ka čini nam se već odgovorenim pitanjima.
Međutim imati odgovor bez primene je isto kao slušati a ne čuti. Postoji bol koju osećamo u trenucima kada pratimo svoju dušu, a nismo prihvaćeni od strane drugih ili bol koju osećamo jer izdajemo svoju dušu ,a prihvaćeni smo od strane drugih. Bol sopstvene izdaje ili izdaje sopstvenog bića je snažniji ukoliko dugo nismo u skladu sa njim, on traje i pretvara se u hroničan bol. Hroničan bol neretko ide ka bolesti. Kada pokušamo da pratimo sopstveno biće, često će nam bol biti nanet od strane drugih jer se ne slažemo, ne uklapamo, ne prihvatamo ono što nam je nametnuto jer nije u skladu sa našim vrednostima.
Izdaja duše ume toliko da boli da kapacitet emotivne težine telo pretvara u fizičku bolest i neretko ne daje prostora ni za to već uzima život. Slabiji ljudi ili ja bih rekla nežnijeg tkanja imaju dušu koja se toliko umorila da nema kiseonika dovoljno da nastavi u tom istom telu i traži drugi oblik. Tako da pre nego što odustanete od svoje duše, zapitajte se da li su ti drugi ljudi vredni vašeg života i koliki udeo imaju u njemu? Postoji razlika između uklapanja i pripadanja. Uklapanje je menjanje naših vrednosti zarad tuđih a pripadanje je jednako osećaju kao da ste kod kuće.
Jedna važna lekcija je da ukoliko osobe u svom životu nemaju ono što mi želimo, ne trebamo da dozvolimo uticaj njihovih mišljenja. Cena koju plaćamo da bi bili svoji je skupa ali vrednost postoji jer će ta naša bol umanjiti mnoge druge boli koju osećaju osobe koje u tim istim trenucima biju iste bitke. Ukoliko je naša moć snage istrajnija ne smemo da odustanemo od svoje duše jer mnogi su tako odustali i od života.
Prihvatajte samo mišljenja ljudi koji imaju u svom životu primer onoga ka čemu težite. Budite smeli i hrabri. Takvi su ovom svetu potrebni.
Comentarios